TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
1. Kadar sestavljavec oporoke pismeno oporoko pred pričami nejasno
formulira sicer jasno izraženo voljo oporočitelja o razdelitvi
premoženja svojim dedičem, potem se te odredbe ne morejo zgolj zato
šteti za neobstoječe, temveč je nejasnosti potrebno odpraviti z
razlago ter ugotavljanjem pomembnih dejstev, kadar to določa 1. odst.
90. čl. ZD.
2. Če oporočitelj imenuje dediča dela svojega premoženja, s pogojem,
da se le-ta vrne iz emigracije, v drugi odredbi pa določi dediča za
primer, če prvi pogoj ne bo izpolnil, tako določilo ni v nasprotju z
zakonom.
ORIGINAL:
1. Kada sastavljač testamenta iz čl. 69. zakona o nasledjivanju u
pismenoj ispravi testamenta nejasno formuliše inače jasno izraženu
volju zaveštaoca o rasporedjivanju imovine svojim naslednicima, onda
se ne mogu samo zbog toga te nejasne odredbe testamenta smatrati
nepostojećim, već se nejasnost otklanja tumačenjem i utvrdjivanjem
relevantnih činjenica, odgovrajućim načinom i sredstvima, našto
upućuju i čl. 90. st. 1. zakona o nasledjivanju.
2. U slučaju kada zaveštalac u jednoj odredbi testamenta imenuje
odredjenog naslednika na deo nasledja pod uslovom da se iz emigracije
vrati u zemlju, i stupi na nasledstvo, a u drugoj odredbi testamenta
odredi sebi naslednika za slučaj da prvoimenovani zbog neispunjenja
uslova ne stupi na nasledstvo ova druga odredba testamenta o
odredjivanju naslednika nije protivna zakonu, a posebno nije protivna
čl. 85. zakona o nasledjivanju.