TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Po določilu 1. člena zakona o lovstvu SR Srbije se z lovstvom razume
gojenje, zaščita, in šele potem lov in izkoriščanje divjadi, kar
pomeni, da namen članstva v lovskem društvu ni v pridobivanju
materialnih koristi. Zato v primeru, če je tožniku onemogočeno
lovljenje divjadi, ni moč šteti, da je tožnik utrpel škodo.
Pravzaprav gre v takšni situaciji za izgubljeni dobiček. Takšen
zahtevek tožnika pa bi bil neutemeljen, ker je izgubljeni dobiček v
lovstvu skrajno negotov. Zato član lovskega društva nima pravice do
izgubljenega dobička zaradi prepovedi lova s sklepom disciplinskega
sodišča društva.
ORIGINAL:
Ne može se uzeti da je član lovačkog društva pretrpeo štetu u vidu
izgubljene dobiti zbog zabrane lova odlukom disciplinskog suda istog
društva. Prema odredbi čl. 1. zakona o lovstvu SR Srbije (Sl. glasnik
SRS 24/72) pod lovstvom se podrazumeva gajenje, zaštita, a tek potom
lovljenje i korišćenje divljači, što znači da svrha članstva u
lovačkom društvu i nije u pribavljanju materijalne koristi. Time što
je onemogućeno tužiocu da lovi divljač, ne može se uzeti da je
tužilac pretrpeo štetu da bi se moglo govoriti o naknadi iste. Radi
se u stvari o izgubljenoj dobiti, ali takav zahtev tužioca bi bio
neosnovan jer se postavlja zahtev o izgubljenoj dobiti iz lovstva, a
takva dobit je krajnje neizvesna zbog čega nema ni mesta naknadi.