TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
1. Če je storilec prenesel dragocenost, ki jo je pridobil s kaznivim
dejanjem, odpčlačno ali brezplačno na drugega ali če je bila ta stvar
kasneje uničena, izgubljena in podobno, tako da je storilcu ni več
mogoče odvzeti, se storilcu naloži, da mora plačati denarni znesek,
ki ustreza tržni vrednosti, ki jo je stvar imela v času, ko jo je s
kaznivim dejanjem pridobil.
Če pa je s pravnim poslom (npr. prodajo ali menjavo stvari) storilec
pridobil večjo korist od vrednosti, ki jo je stvar imela takrat, ko
jo je pridobil s kaznivim dejanjem, se mu naloži, da mora plačati
denarni znesek, ki ustreza dejansko pridobljeni premoženjski koristi.
2. Premoženjska korist je čisti dobiček, ki obstoji v presežku na
storilčevem premoženju, ki si ga je pridobil s kaznivim dejanjem,
oziroma v preprečitvi zmanjšanja premoženja. Z ozirom na to upošteva
sodišče pri ugotovitvi zneska premoženjske koristi določene izdatke
in stroške, ki jih je imel storilec v zvezi z uresničenjem te
koristi. Katere izdatke in stroške bo sodišče priznalo, je odvisno od
narave storjenega dejanja in od konkretnih okoliščin vsakega
posameznega primera. Nikoli pa ni mogoče upoštevati storilčevega
osebnega truda, ki ga je vložil v kriminalno dejavnost, kot tudi ne
osebnih stroškov, ki jih je imel pri tej dejavnosti.
3. S prenosom premoženjske koristi, pridobljene s kaznivim dejanjem,
na tretjo osebo, ne glede na to, ali je bil prenos odplačen ali
neodplačen, se storilec ne razbremeni obveznosti, da mora vrniti
premoženjsko korist, ki jo je na ta način pridobil. Pač pa lahko
sodišče na podlagi 1. stavka 2. odst. 85. čl. KZJ odvzame to korist
tistim, na katere je bila prenešena brezplačno ali za plačilo, ki ne
ustreza dejanski vrednosti, če so vedeli ali bi bili mogli vedeti, da
je bila premoženjska korist pridobljena s kaznivim dejanjem.
Pri presoji, ali naj odvzame premoženjsko korist storilcu ali tistim,
na katere je prenesena, se sodišče ravna po razlogih smotrnosti in
učinkovitosti v realizaciji tega kazenskopravnega ukrepa.
4. V skladu z določbo 2. stavka 2. odst. 85. čl. KZJ velja stališče,
pod tč. 3/ tudi v primeru, ko je premoženjska korist, pridobljena s
kaznivim dejanjem, prenesena na storilčeve bližnje sorodnike, če ti
ne dokažejo, da so plačali celotno vrednost.
Za odvzem premoženjske koristi bližnjim sorodnikom ni pomembno, ali
so vedeli ali bi bili mogli vedeti, da je bila ta korist pridobljena
s kaznivim dejanjem.
Zakonski izraz 'bližnji sorodniki' v 2. odst. 85. čl. KZJ zajema
storilčeve sorodnike, navedene v 1.-3. tč. 1. odst. 227. čl. ZKP.
5. S prisojo premoženjskopravnega zahtevka v kazenskem postopku je
treba v smislu 1. odst. 86. čl. KZJ izenačiti pravnomočno dosojen
zahtevek v pravdi kot tudi vsako plačilo, ki je bilo dejansko dano
izven sodnega postopka, ne glede na to, ali je dal to plačilo tisti,
od katerega naj bi se vzela premoženjska korist, ali pa zanj kdo
drug.
6. Določba 87. čl. KZJ se po analogiji uporablja tudi za
organizacije, ki niso samoupravne.
7. Na podlagi 2. odst. 84. čl. KZJ se lahko ob logični razlagi
določbe 1. odst. 505. čl. ZKP ukrep odvzema premoženjske koristi
izreče tudi storilcu kaznivega dejanja, proti kateremu je uporabljen
varnostni ukrep obveznega psihiatričnega zdravljenja in varstva v
zdravstvenem zavodu ali ukrep obveznega psihiatričnega zdravljenja na
prostosti (63. in 64. čl. KZJ).
8. Določbe čl. 502.-507. ZKP se smiselno uporabljajo tudi za postopek
odvzema premoženjske koristi od fizičnih oseb različnih od storilca
in od organizacij, ki niso samoupravne.
ORIGINAL:
1. Ako je učinilac predmet od vrednosti koji je pribavio krivičnim
delom uz naknadu ili bez naknade preneo na drugo lice, ili je taj
predmet kasnije uništen, izgubljen i sl. tako da njegovo oduzimanje
od učinioca više nije moguće, učinilac će se obavezati da plati
novčani iznos koji odgovara tržišnoj vrednosti koju je predmet imao u
vreme kad je izvršenjem krivičnog dela pribavljen.
Ako je pak pravnim poslom (npr. prodajom ili zamenom predmeta)
učinilac pribavio veću korist od vrednosti koju je predmet imao u
vreme kad je pribavljen izvršenjem krivičnog dela, obavezaće se da
plati novčani iznos koji odgovara tako pribavljenoj imovinskoj
koristi.
2. Imovinska korist predstavlja čistu dobit koja se sastoji u višku
imovine učinioca koji je pribavio izvršenjem krivičnog dela, odnosno
u sprečavanju smanjenja imovine. S obzirom na to, sud će kod
utvrdjivanja iznosa imovinske koristi uzeti u obzir odredjene izdatke
i troškove koje je učinilac imao u vezi sa ostvarenjem ove koristi.
Pitanje koji će izdaci i troškovi biti učiniocu priznati zavisi od
prirode učinjenog krivičnog dela i konkretnih okolnosti svakog
pojedinog slučaja. Medjutim, nikad se ne može uzeti u obzir lični
trud učinioca uložen u kriminalnu delatnost, kao ni lični troškovi
koje je imao prilikom vršenja ove delatnosti.
3. Prenošenjem imovinske koristi pribavljene krivičnim delom na treće
lice, bez obzira da li je to prenošenje izvršeno uz naknadu ili bez
naknade, učinilac se ne oslobadja obaveze da vrati imovinsku korist
koju je na taj način stekao. Medjutim, na osnovu odredbe čl. 85. st.
2. rečenica prva KZJ, sud ovu korist može oduzeti od lica na koja je
prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj
vrednosti, ukoliko su ta lica znala ili mogla znati da je imovinska
korist pribavljena krivičnim delom.
Pri oceni da li će imovinsku korist oduzeti od učinioca ili od lica
na koje je prenesena, sud će se rukovoditi razlozima celishodnosti i
efikasnosti u realizaciji ove krivičnopravne mere.
4. U skladu sa odredbom čl. 85. st. 2. rečenica druga KZJ, stav
naveden napred pod tč. 3. važi i u slučaju kad je imovinska korist
pribavljena krivičnim delom prenesena na bliske srodnike učinioca,
ukoliko ovi ne dokažu da su kao naknadu dali punu vrednost.
Za oduzimanje imovinske koristi od bliskih srodnika bez značaja je da
li su oni znali ili mogli znati da je ova korist pribavljena
krivičnim delom.
Zakonski izraz 'bliski srodnici' u čl. 85. st. 2. KZJ obuhvata
srodnike učinioca navedene u čl. 227. st. 1. tč. 1.-3. ZKP.
5. Sa dosudjenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, u
smislu odredbe čl. 86. st. 1. KZJ, treba izjednačiti pravnosnažno
dosudjenje ovog zahteva u parnici, kao i svaku naknadu koja je
faktički izvršena van sudskog postupka, bez obzira na to da li je
naknadu dalo lice od koga bi imovinsku korist trebalo oduzeti ili za
nj neko drugi lice.
6. Odredba čl.87. KZJ primenjuje se, putem analogije, i na
organizacije koje nisu samoupravne.
7. Na osnovu čl. 84. st. 2. KZJ, logičnim tumačenjem odredbe čl. 505.
st. 1. ZKP, mera oduzimanja imovinske koristi može se izreći i
učiniocu krivičnog dela prema kome je primenjena mera bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi
ili mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi
(čl. 63. i 64. KZJ).
8. Odredbe čl. 502.-507. ZKP shodno se, putem analogije, primenjuju i
na postupak oduzimanja imovinske koristi od fizičkih lica različitih
od učinioca i od organizacija koje nisu samoupravne.