TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Pojem motnje, ki jo je izzval porod, kot enega izmed bistvenih znakov
kaznivega dejanja po 1. odst. 39. čl. KZBiH pomeni neko izredno
psihosomatsko stanje povzročeno s porodom, katero v končnem rezultatu
pomeni zmanjšanje sposobnosti razumeti dejanje in imeti v oblasti
svoje ravnanje. Za samo vzpostavitev zadostuje tista stopnja
zmanjšanja duševnih sposobnosti, katera ustreza zmanjšani
prištevnosti.
Od tod izhaja:
1. da se dejstvo tako povzročene zmanjšane prištevnosti ne more šteti
kot olajševalna okoliščina pri odmeri kazni, saj je to tudi po
intezivnosti ustrezno izraženo v bistvenem znaku samega dejanja;
2. kolikor je motnja privedla do bistveno zmanjšane prištevnosti je
potrebno to šteti kot olajševalno okoliščino pri odmeri kazni, ker se
tu motnja pojavlja v intenzivnejši obliki od tiste, ki je potrebna za
sam obstoj dejanja.
Če pa je motnja povzročila popolno nesposobnost razumevanja dejanja
in (ali) do popolne nesposobnosti imeti v oblasti svoje ravnanje, to
je do neprištevnosti, bo to, enako kot za vsako drugo dejanje (1.
odst. 11. čl. KZJ) izključilo storilkino kazensko odgovornost.
Napačno je stališče (prvostopnega sodišča) da gre v zadnjem primeru
za neko drugo vrsto neprištevnosti izzvano s porodom in katera zaradi
tega ne more biti podlaga za izključitev kazenske odgovornosti.
Vzroki za neprištevnost so lahko zelo različni vendar zaradi tega ni
različnih vrst neprištevnosti, temveč je samo ena - v osnovi vedno
ista neprištevnost (1. odst. 12. čl. KZJ) in katera vedno (razen v
primeru po 3. odst. 12. čl. KZJ), ne glede na to, za katero kaznivo
dejanje gre, izključuje kazensko odgovornost.
ORIGINAL:
Pojam poremećaja izazvanog porodjajem, kao jednog od bitnih obilježja
krivičnog djela iz čl. 39. st. 1. KZBiH predstavlja jedno izvanredno
psihosomatsko stanje prouzrokovano porodjajem, koje u konačnom
rezultatu znači smanjenje sposobnosti shvatanja djela iz upravljanja
postupcima. Za samo uspostavljanje ovog pojma dovoljan je onaj stepen
redukcije duševnih sposobnosti koji odgovara smanjenoj
uračunljivosti.
Odatle izlazi:
1. da se činjenica ovako uzrokovane smanjene uračunljivosti ne može
uzeti kao olakšavajuća okolnost pri odmjeravanju kazne, jer ona i po
intenzitetu adekvatno izražava ovo bitno obilježje samog djela;
2. ukoliko je poremećaj doveo do bitno smanjene uračunljivosti, treba
to uzeti kao olakšavajuću okolnost pri odmjeravanju kazne, jer se
ovdje poremećaj ostvaruje u intenzivnoj formi od one koja je nužna za
samo postojanje djela.
Ukoliko je, pak, poremećaj doveo do potpune nesposobnosti shvatanja
djela i (ili) do potpune nesposobnosti upravljanja postupcima, tj. do
neuračunljivosti, to će isključiti krivičnu odgovornost izvršioca za
ovo djelo, jednako kao i za svako drugo (čl. 11. st. 1. KZJ).
Pogrešno je gledište (prvostepenog suda) da se u posljednjem slučaju
radi o nekoj drugoj vrsti neuračunljivosti koja je obuhvaćena pojmom
poremećaja izazvanog porodjajem i koja zbog toga ne može da
funkcioniše kao osnov isključenja krivične odgovornosti.
Neuračunljivost može biti vrlo različito uzrokovana, ali zbog toga ne
postoje različite vrste neuračunljivosti, već samo jedna -
supstancijalno uvijek ista neuračunljivost (čl. 12. st. 1. KZJ) i
koja uvijek (osim u slučaju iz čl. 12. st. 3. KZJ) isključuje
krivičnu odgovornost, bez obzira na to o kojem se krivičnom djelu
radi.