Ratifikuje se Konvencija između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o regulisanju pograničnog železničkog saobraćaja, sa prilozima, potpisana 11. decembra 1962. godine* u Beču, koja u originalu na srpskohrvatskom jeziku** glasi:
K O N V E N C I J A <br />
IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I REPUBLIKE AUSTRIJE O REGULISANJU POGRANIČNOG ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA
Član 1.
Opšte odredbe
1.
Obe države ugovornice se obavezuju da će omogućiti pogranični železnički saobraćaj. One će preduzeti sve mere, da saobraćaj bude celishodniji i lakši.
2.
U tom cilju vršiće se priključna i prelazna služba na pograničnim prugama u stanicama smene saobraćaja.
3.
Obe države ugovornice izražavaju spremnost, da na sugestiju jedne od njih, pristupe pregovorima o ubrzanju priključne i prelazne službe kao i granične manipulacije.
Član 2.
Određivanje pojmova
U smislu ove konvencije pojmovi imaju sledeća značenja:
a)
»Domaća država« označava državu na čijoj se suverenoj teritoriji obavlja priključna i prelazna služba u železničkom saobraćaju. »Susedna država« označava drugu državu;
b)
»Stanica smene saobraćaja« označava stanicu u kojoj se obavlja priključna i prelazna služba u železničkom saobraćaju;
c)
»Priključna pogranična pruga« označava prugu između državne granice i stanice smene saobraćaja;
d)
»Priključna i prelazna služba« označava saobraćajnu službu obeju železničkih uprava, koja je potrebna za obavljanje pograničnog železničkog saobraćaja;
e)
»Uprava sopstvenica« označava železničku upravu domaće države;
f)
»Susedna uprava« označava železničku upravu susedne, države;
g)
»Granična manipulacija« označava postupak, koji je predviđen pravnim propisima država ugovornica za ulaz, izlaz i tranzit lica, prtljaga, robe, vrednosnih i poštanskih pošiljaka.
Član 3.
Pogranični prelaz
1.
Za obavljanje pograničnog železničkog saobraćaja otvaraju se sledeće pruge:
a)
Jesenice-Rosenbach,
b)
Prevalje-Bleiburg,
c)
Dravograd-Lavamünd,
d)
Šentilj-Spielfeld-Strass.
2.
Za pruge navedene u tački 1. određuju se sledeće stanice smene saobraćaja:
a)
Jesenice,
b)
Bleiburg,
c)
Dravograd,
d)
Spielfeld-Strass.
3.
Pogranične stanice u smislu ove konvencije su:
a)
Rosenbach,
b)
Prevalje,
c)
Lavamünd,
d)
Šentilj.
4.
Železničke uprave država ugovornica mogu se sporazumeti, da se izvesni poslovi priključne i prelazne službe mogu vršiti i u drugim stanicama osim cnih koje su navedene u tački 2, a da ove stanice time ne postanu stanice smene saobraćaja.
U tom slučaju shodno će se primenjivati odredbe, koje regulišu priključnu i prelaznu službu na priključnoj pograničnoj pruzi i u stanici smene saobraćaja, izuzimajući odredbe člana 11.
Član 4.
Opšte odredbe o priključnoj i prelaznoj službi <br />
Tarifsko secište
1.
Železničke uprave moraju priključnu i prelaznu službu bliže regulisati sporazumom tako, da time osiguraju brzo i redovno obavljanje službe.
2.
Predaja i preuzimanje kola, tovarnog pribora, paleta, kontenera putničkog prtljaga, ekspresne rabe, robe i pripadajućih prevoznih dokumenata, vrši se u stanicama smene saobraćaja.
3.
Vozove, koji saobraćaju na priključnim pograničnim prugama, voziće, ukoliko ovi prelaze državnu granicu do stanice smene saobraćaja, susedna železnička uprava prema svojim saobraćajnim propisima, svojim vučnim, sredstvima i osobljem. Ove usluge vrši susedna železnička uprava od državne granice do stanice smene saobraćaja za upravu sopstvenicu.
4.
U stanicama smene saobraćaja važe propisi uprave sopstvenice. Železničke uprave se, međutim, mogu sporazumeti da se za određene poslove železničke službe mogu primeniti propisi susedne železničke uprave.
5.
Dozvole za vučna sredstva i ispiti službenog osoblja za područje jedne države ugovornice, važe analogno i za područje druge države ugovrnice. Bliže odredbe o bezbednosti saobraćaja utvrdiće se sporazumno između železničkih uprava.
6.
Tarifsko secište za sve granične prelaze nalazi se na državnoj granici.
Član 6.
Produžena služba vuče vozova
Železničke uprave se mogu sporazumeti, da službu vuče vozova vrši uprava sopstvenica ili susedna uprava svojim vučnim sredstvima i svojim osobljem i dalje od stanice smene saobraćaja u jednom ili u oba pravca. Član 4. tačka 5. i čl. 14, 15, 17, 18. i 24. imaju odgovarajuću važnost.
Član 7.
Osnov obračuna usluga
Usluge koje jedna železnička uprava učini drugoj, imaju se, ako je to ikako moguće, izravnati u naturi. Ukoliko to nije moguće, stvarni troškovi moraju se platiti. Železničke uprave će se o pojedinostima sporazumeti.
Član 8.
Postrojenja
1.
Svaka železnička uprava vrši nadzor, održava i obnavlja sva postrojenja u stanicama smene saobraćaja i na priključnim pograničnim prugama, koje se nalaze na njenoj teritoriji.
2.
Susednoj upravi u stanicama smene saobraćaja slavljaju se na raspolaganje prostorije, postrojenja i uređaji, koji su joj potrebni za obavljanje slu
žbe, ukoliko postojeće prostorije, postrojenja ili uređaji nisu dovoljni ili ne odgovaraju, uprava sopstvenica u sporazumu sa susednom upravom izvešće o svom trošku potrebne radove ukoliko su ovi ekonomski opravdani.
3.
Za prostorije, postrojenja i uređaje, koji su ustupljeni susednoj upravi u stanicama smene saobraćaja, i koje ona isključivo koristi, ona plaća odgovarajuću naknadu u visini stvarnih troškova.
4.
Građevinsko i tehničko opremanje i održavanje priključne pogranične pruge vrši uprava sopstvenica o svom trošku na osnovu sporazuma između dve železničke uprave.
Član 9.
Predstavništvo u stanicama smene saobraćaja
Susedna železnička uprava može u stanicama smene saobraćaja otvoriti predstavništvo, čije se nadležnosti ograničavaju na polje železničke delatnosti, a o čijim će se pojedinostima železničke uprave međusobno sporazumeti.
Član 10.
Granična manipulacija
Graničnu manipulaciju prema članu 2. tačka g) vrše nadležni organi svake države na svojoj teritoriji, ili na osnovu posebnog sporazuma obe države ugovornice u vozovima za vreme vožnje ili u železničkim stanicama na teritoriji druge države ugovornice.
Član 11.
Održavanje bezbednosti i reda na priključnim pograničnim prugama
1.
Prilikom obavljanja službe u vozovima za vreme vožnje na priključnim pograničnim prugama, železničko osoblje susedne uprave mora u slučaju ugrožavanja bezbednosti i reda železničkog saobraćaja utvrditi činjenično stanje i o tome obavestiti što pre nadležnu železničku službenu jedinicu domaće države.
2.
Ovom odredbom železničkom osoblju ne daje se pravo primene sile.
Član 13.
Upotreba jezika
1.
U stanicama smene saobraćaja i na priključnim pograničnim prugama upotrebljava se u službenom opštenju sa železničkim osobljem susedne uprave službeni jezik ove uprave. Prema tome naročito svi telefonski razgovori, pismena i usmena saopštenja, koja se odnose na saobraćaj vozova moraju se vršiti na službenom jeziku susedne uprave. Železničko osoblje uprave sopstvenice mora da vlada službenim jezikom susedne uprave u tolikoj meri, koliko je potrebno za obavljanje službe.
2.
Odstupajući od odredaba tačke 1, imaju se predstavnici susedne uprave predviđeni u članu 9. u stanicama smene saobraćaja u opštenju sa službenicima uprave sopstvenice služiti službenim jezikom ove uprave. Oni moraju ovaj jezik poznavati u tolikoj meri, koliko je to potrebno za obavljanje službene dužnosti.
3.
Natpisi na službenim prostorijama predstavništva ispisuju se na oba službena jezika. Na prvom mestu stoji natpis na službenom jeziku susedne uprave.
4.
Službeni propisi ili službena prepiska jedne železničke uprave predaje se bez prevođenja stanici smene saobraćaja ili predstavništvu radi dalje otpreme drugoj železničkoj upravi.
Član 14.
Pravni položaj železničkog osoblja
1.
Železničko osoblje susedne uprave koje vrši službu na području domaće države, uzimajući u obzir odredbe međunarodnog privatnog prava, potpada pod pravne propise domaće države.
2.
Za službeni odnos železničkog osoblja pomenutog u tački l, naročito u pogledu krivičnog dela protiv službene dužnosti, isključivo su merodavni važeći propisi susedne države.
3.
Železničko osoblje susedne uprave koje vrši službu u domaćoj državi podleže isključivo u susednoj državi obavezi plaćanja poreza na dohodak za nagrade i plate koje je primilo od susedne države ili susedne uprave.
4.
O kažnjivim radnjama koje počini u domaćoj državi, železničko osoblje pomenuto u tački 1. mora odgovarajuća službena jedinica domaće države neodložno obavestiti nadležnu službenu jedinicu ovog železničkog osoblja.
Član 15.
Pomoć i krivičnopravna zaštita
1.
Službene jedinice i osoblje domaće države obavezne su da službenim jedinicama susedne uprave koje se nalaze na području domaće države, kao i železničkom osoblju ove uprave u izvršavanju njihovih službenih dužnosti obezbede potrebnu pomoć i da na njihove molbe u smislu ove konvencije odgovore na isti način kao da su u pitanju odgovarajuće molbe sopstvenog osoblja.
2.
Krivičnopravni propisi domaće države, koji imaju za cilj zaštitu železničkog poslovanja i železničkog osoblja, odnose se i na kažnjive postupke koji se u domaćoj državi počine prema zapošljenom osoblju susedne uprave, ako ovo osoblje vrši službu ili ako delo počini u vezi sa tom službom.
3.
Železničkom osoblju susedne uprave u slučaju oboljenja ili povrede na priključnoj pograničnoj pruzi ili u stanici smene saobraćaja kao i u peaznom putničkom saobraćaju prema članu 5. ili u produženoj službi vuče vozova prema članu 6. ukazuje se potrebna prva pomoć od strane uprave sopstvenice.
Član 16.
Prelaženje državne granice i zadržavanje na teritoriji druge države ugovornice
1.
Železničko službeno osoblje, uključujući železničko nadzorno i isledno osoblje, koje radi obavljanja priključne i prelazne službe prelazi državnu granicu, mora posedovati službene objave za prelaz granice. Ove objave važe za prelaz državne granice na jednoj ili više pruga navedenih u članu 3. tačka 1. kao i za boravak u drugoj državi ugovornici za vreme vršenja službe.
2.
Službene objave se izdaju sa rokom važnosti do 5 godina. Službene objave jugoslovenskom železničkom osoblju izdaju Jugoslovenske železnice, a overava ih jugoslovenski nadležni pogranični organ i vidira austrijska nadležna direkcija za bezbednost prema prilogu 1a. Službene objave austrijskom Železničkom osoblju izdaje austrijska direkcija nadležna za bezbednost, a vidim ih nadležni jugoslovenski pogranični organ prema prilogu 1b. Vidiranje važi za jednu kalendarsku godinu.
3.
Vidiranje se može odbiti bez navođenja razloga. Već izvršeno vidiranje može se u svako doba opozvati. O odbijanju ili opozivanju vidiranja mora se neizostavno obavestiti organ koji je objavu izdao i nadležna pogranična stanica odnosno nadležna stanica smene saobraćaja.
4.
Objave se izdaju i vidiraju bez naplate dažbina i taksa.
5.
Objave se na traženje nadležnih organa vlasti moraju pokazati.
6.
Železničko osoblje koje prilikom nepredviđenih smetnji prelazi državnu granicu pomoćnim vozilima i snežnim grtalicama, mora biti uneto u spisak imena. Ovaj spisak imena ovlašćuje uneto železničko osoblje za prelaz granice na jednoj od pruga navedenih u članu 3. tačka l, kao i za boravak u drugoj državi ugovornici za vreme vršenja službene dužnosti. Spisak imena biće sastavljen od strane šefa stanice smene saobraćaja ili pogranične stanice u tri primerka prema obrascu u prilogu 2a odnosno 2b. Svaki primerak mora biti potpisan od strane šefa stanice smene saobraćaja ili pogranične stanice i overen službenim pečatom ove stanice smene saobraćaja ili pogranične stanice. Ovaj pečat se mora staviti neposredno ispod poslednjeg unetog imena. Osim toga, ovo službeno osoblje mora posedovati službenu legitimaciju sa fotografijom.
7.
Pre prelaska granice u smislu tačke 6. mora se obavestiti nadležni pogranični organ druge države ugovornice.
8.
Prilikom prelaženja državne granice u smislu tačke 6. železničko osoblje mora se sa spiskom i službenim legitimacijama legitimisati pograničnim organima. Pri tome se po jedan primerak spiska imena ima predati pograničnim organima svake od država ugovornica, a treći primerak se po povratku mora predati šefu železničke stanice koji ga je izdao. Železničko osoblje uneto u jedan spisak mora u odlasku i povratku istovremeno preći državnu granicu.
9.
Železničko osoblje druge države ugovornice, koje poseduje samo službene objave ne sme da napusti područje mesta u kome se nalazi stanica smene saobraćaja odnosno pogranična stanica, kao ni priključnu pograničnu prugu odnosno prugu između pogranične stanice i državne granice. Ova odredba ima odgovarajuću važnost i onda, ako se postigne sporazum u smislu člana 3. tačke 4. Železničko osoblje druge države ugovornice koje je uneto samo u spisak imena, ne sme napustiti krug stanice smene saobraćaja odnosno pogranične stanice i priključnu pograničnu prugu odnosno prugu između stanice i državne granice.
Član 17.
Službeno odelo
1.
Železničko osoblje susedne uprave, koje radi u stanici smene saobraćaja ili na priključnoj pograničnoj pruzi kao i u peažnom putničkom saobraćaju prema članu 5. ili u produženoj službi vuče vozova prema članu 6, ima pravo da nosi svoje službeno odelo ili vidljive službene oznake za vreme službe i van službe.
2.
Koje železničko osoblje i u kojim slučajevima mora nosili službeno odelo ili vidljive službene oznake, sporazumeće se železničke uprave.
Član 18.
Službene stvari<br />
Predmeti za ličnu upotrebu železničkog službenog osoblja
1.
Svi predmeti određeni za službenu upotrebu, koje železničko osoblje susedne uprave radeći na području domaće države unosi ili iznosi, oslobađaju se carine i drugih dažbina.
2.
Oslobođene su carine i ostalih dažbina i stvari za lične potrebe, uključujući životne namirnice, koje osoblje nastanjeno van domaće države nosi sa sobom pri odlasku na posao ili pri povratku sa posla, a sto im je potrebno za vreme službenog bavljenja u domaćoj državi.
3.
Zabrane uvoza i izvoza kao i ograničenja uvoza i izvoza privrednog karaktera, ne primenjuju se na stvari navedene u tač. 1. i 2.
Član 19.
Predmeti za potrebe službenih jedinica
Predmeti namenjem za upotrebu službenih jedinica susedne železničke uprave, prilikom uvoza i izvoza oslobađaju se carine i ostalih dažbina Zabrane uvoza i izvoza kao i ograničenja za uvoz i izvoz privrednog karaktera ne primenjuju se na ove predmete.
Član 20.
Službeno ubrani novac
Novčani iznosi, koje pri vršenju službe naplati železničko osoblje susedne uprave u vozovima koji prelaze preko granice smeju se prenositi u domaću državu i vratiti natrag u susednu državu.
Član 21.
Službene pošiljke
1.
Službene pošiljke kao službena pisma službeni obrasci, redovi vožnje tarife kao i službene novčane i vrednosne pošiljke, koje su namenjene službenim jedinicama susedne uprave u domaćoj državi ili koje ove šalju u susednu državu smeju se prenositi posredstvom službenog osoblja bez posredovanja poštanske uprave i bez naplate poštarine.
2.
Ove pošiljke podležu carinskim i deviznim propisima Otvaranje ovih pošiljaka vrši se, ako se sumnja da su povređeni carinski i devizni propisi. Iste treba da su snabdevene službenom pečatom jedinice koja ih šalje.
Član 22.
Razmena pošte
1.
Razmena pismonosnih, paketskih i vrednosnih zaključaka u saobraćaju između država ugovornica, i tranzitnih zaključaka obavljaće se prema sporazumima zaključenim između Jugoslovenske i Austrijske poštanske uprave na osnovu odredaba Svetske poštanske konvencije i njenih sporazuma.
2.
Ukoliko se poštanske uprave drugačije ne sporazumiju razmena pošte vrsice se u stanicama smene saobraćaja.
3.
Razmenu pošte vrsice poštansko osoblje Razmenu pismonosnih zaključaka može vršiti i železničko osoblje.
4.
Za otpremanje poštanskih pošiljaka mogu se koristiti poštanska službena ili teretna kola.
5.
Koja će se kola i na kojim relacijama koristiti, kao i da li će ih pratiti poštansko ili železničko osoblje, odrediće sporazumno nadležne uprave obe države ugovornice.
Član 23.
Poštansko osoblje<br />
Odgovornost za poštanske pošiljke
Odredbe od čl. 14 do 18 zaključno i člana 24. ove konvencije, važe shodno i za poštansko osoblje koje radi u železničko-postanskoj službi na teritoriji druge države ugovornice Odredbe člana 24 važe pored toga i za gubitak i oštećenje poštanskih pošiljaka.
Član 24.
Odgovornost
1.
Ako u železničkom saobraćaju u priključnoj i prelaznoj službi na priključnoj pograničnoj pruzi ili u stanici smene saobraćaja neko lice pogine ili bude povredeno, ili neka stvar bude oštećena ili uništena, odgovara za to ukoliko u dalje navedenim odredbama nije drukčije predviđeno, železnička uprava domaće države prema pravnim propisima ove države.
2.
Ako je odgovornost za gubitak ili oštećenje prtljaga, ekspresne robe robe voznih sredstava, tovarnog pribora paleta i Kontenera, kao i za prekoračenje roka isporuke regulisani posebnim, između država ugovornica važećim međunarodnim sporazumima važi taj sporazum.
3.
Ako železnički službenik susedne uprave pri vršenju službe predviđene ovom konvencijom, u zelezničkom saobraćaju na priključnoj pograničnoj pruzi ili u stanici smene saobraćaja pogine ili bude povređen, ili ako se neka stvar koju on na sebi ili sa sobom nosi ošteti ili uništi, onda se obaveza za podmirenje zahteva proisteklog iz događaja koji je doveo do oštećenja ima tako ceniti kao da se ovaj događaj desio u železničkom saobraćaju na prugama susedne uprave Jemstvo uprave sopstvenice je isključeno.
4.
Da li će i u kojoj men zelezničke uprave i druga pravna lica imati pravo da traže međusobnu naknadu štete i regres zbog štete prouzrokovane događaj ma pomenutih u ovom članu regulisaće se posebnim sporazumom između železničkih uprava i drugih pravnih lica.
Član 26.
Telekomunikaciona postrojenja
1.
Železničke uprave su dužne, da na teritoriji svoje države izgrade i održavaju u ispravnom stanju potrebna telekomunikaciona postrojenja za obavljanje pograničnog železničkog saobraćaja.
2.
Službeno osoblje susedne železničke uprave ima pravo, da telekomunikaciona postrojenja, pomenuta u tački 1, besplatno koristi u službene svrhe.
Član 27.
Oslobođenje sporazuma od dažbina
Sporazumi koji se zaključe na osnovu ove konvencije su u obema državama ugovornicama oslobođeni dažbina.
Član 28.
Rešavanje sporova
1.
Razlike u tumačenju odredaba kod primene ove konvencije treba po mogućstvu da otklone nadležni organi obe države ugovornice.
2.
Ukoliko se razlika u tumačenju ne može otkloniti na ovaj način, slučaj se mora na zahtev jedne države ugovornice predati arbitražnom sudu.
3.
Arbitražni sud se od slučaja do slučaja obrazuje na taj način što svaka država ugovornica odredi jednog predstavnika, a ovi se slože da im predsednik bude pripadnik treće države. Ukoliko se predstavnici i predsednik ne odrede u roku od tri meseca posle saopštenja jedne države ugovornice da ima nameru da se obrati arbitražnom sudu, u nedostatku drugog sporazuma, svaka država ugovornica može zamoliti predsednika Međunarodnog suda pravde u Hagu da izvrši potrebna naimenovanja. U slučaju da je predsednik državljanin jedne od dveju država ugovornica, ili je iz drugog razloga sprečen, njegov zamenik treba da izvrši potrebna naimenovanja.
4.
Arbitražni sud donosi svoje odluke na osnovu ove konvencije i sporazuma sklopljenih za njeno sprovođenje, kao i primenljivih međunarodnih sporazuma koji su u vreme nastanka ili trajanja spornog odnosa u važnosti između strana ugovornica i međunarodnog običajnog prava i opštepriznate pravne norme.
5.
Arbitražni sud odlučuje većinom glasova. Njegove odluke su obavezne. Svaka država ugovornica snosi troškove svog arbitra. Ostale troškove države ugovornice snose podjednako. U ostalom arbitražni sud sam reguliše svoj postupak.
6.
Građanski sudovi obe države ugovornice, u pogledu pozivanja i saslušavanja svedoka i veštaka na zahtev arbitražnog suda upućenog odnosnoj vladi, pružaju pravnu pomoć na isti način kao i na zahtev građanskog suda zamoljene države ugovornice.
Član 29.
Trajanje konvencije, otkazivanje
1.
Ova se konvencija zaključuje na neodređeno vreme. Ona se može otkazati u roku od 6 meseci pre kraja kalendarske godine.
2.
U slučaju otkazivanja obe države ugovornice neodložno će stupiti u pregovore o novom sporazumu.
Član 30.
Ratifikacija
1.
Ova konvencija podleži ratifikaciji.
2.
Razmena ratifikacionih instrumenata izvršiće se u Beogradu.
3.
Konvencija će stupiti na snagu 14. dana posle razmene ratifikacionih instrumenata.
U potvrdu toga, opunomoćenici su ovu konvenciju potpisali i stavili pečate.
Sačinjeno u Beču, 11. decembra 1962. godine u dva originalna primerka na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu su oba teksta autentična.
Za Republiku Austriju, Dr Erich Jarisch, s. r.
Za Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, Božidar Ribar, s. r.
Prilog 1a, Prilog 1b, Prilog 2a, Prilog 2b: &fbco;binary entityId="ad5aefb4-3fbd-4e0a-a42c-6eb63a43d1f7" type="pdf"&fbcc;
Povodom potpisivanja Konvencije Između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Republike Austrije o regulisanju pograničnog železničkog saobraćaja, potpisani opunomoćenici utvrđuju, da
1)
sporazumi koji su pomenuti u gore navedenoj konvenciji i koji su potrebni za njeno sprovođenje treba da budu zaključeni što je moguće pre, da se ratifikacija konvencije ne bi odugovlačila;
2)
će uložiti sve napore, kako bi što pre otpočeli pregovori između dve države ugovornice o zaključenju sporazuma u cilju olakšanja granične manipulacije u železničkom saobraćaju;
U potvrdu napred navedenog opunomoćenici su potpisali ovaj zaključni protokol, koji sačinjava sastavni deo ove konvencije.
Sačinjeno u Beču, 11. decembra 1962. godine, u dva originalna primerka na srpskohrvatskom i nemačkom jeziku, pri čemu su oba teksta autentična.
Za Republiku Austriju, Dr Erich Jarisch, s. r.
Za Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, Božidar Ribar, s. r.