TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Za kaznivo dejanje po 271a čl. KZ se v subjektivnem pogledu ne
zahteva namen storilca, da pusti poškodovanca brez pomoči, zato je
storilec storil kaznivo dejanje in je kazensko odgovoren, četudi
takega namena ni imel. Zadosti je, če se je storilec zavedal, da kot
voznik pušča brez pomoči osebo, ki je bila poškodovana z njegovim
vozilom.
Obtoženec, ki je pustil poškodovanca brez pomoči, se ne more
sklicevati na skrajno silo (12. čl. KZ), če mu, če bi se zadrževal na
kraju nesreče, ni grozila neposredna, objektivna nevarnost, da bi ga
napadli člani ponesrečenčeve družine.
Za kazensko odgovornost obtoženca je tudi brez pomena dejstvo, da je
po nesreči prijavil zadevo postaji javne varnosti.
ORIGINAL:
Za postojanje krivičnog djela iz čl. 271a KZ nije na subjektivnoj
strani potrebna namjera nepružanja pomoći povrijedjenog osobi, da bi
nedostatak takve namjere isključivao postojanje krivičnog djela
odnosno krivične odgovornosti učinioca. Dovoljno je kod učinioca i
sama svijest da kao vozač bez pomoći ostavlja osobu povrijedjenu
njegovim prevoznim sredstvom.
Kad optuženom nije prijetila neposredna objektivna opasnost da bi u
slučaju zadržavanja na mjestu izazvane nezgode bio napadnut od
rodbine povrijedjenog ne može se optuženi vozač pozivati na stanje
nužde (čl. 12. KZ) kad je propustio da povrijedjenom pruži pomoć.
Odgovornost optuženog ne mijenja se ni činjenicom da je sam nakon
nezgode otišao u stanicu javne sigurnosti i prijavio slučaj.