TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Za kaznivo dejanje neupravičenega posredovanja po 1. odst. 324. čl.
KZ ni potrebno, da oseba, ki sprejme nagrado ali drugo korist za
posredovanje, tudi opravi neko posredniško delo. Prav tako ni
potrebno, da bi bila oseba, pri kateri naj se posreduje, podrobneje
označena. Vse to jasno in zanesljivo izhaja iz gramatične ter logične
razlage določbe 1. odst. 324. čl. KZ. Če se ta določba še primerja z
določbama 2. in 3. odst. 324. čl. KZ, pa se še pokaže, da se za
dokončano dejanje po teh dveh določbah zahteva, da je bilo
posredovanje izvršeno. Kaznivo dejanje po 1. odst. 324. čl. KZ je
potemtakem storjeno, ko storilec prejme nagrado ali korist, da bi z
izkoriščanjem svojega uradnega ali družbenega položaja in vpliva
posredoval, da se opravi ali ne opravi uradno dejanje. Torej se
vsebina dejanja pri tem kaznivem dejanju ne kaže v posredovanju,
marveč v sprejemanju nagrade ali koristi, namenjene za posredovanje.
ORIGINAL:
Za krivično djelo protuzakonitog posredovanja iz čl. 324. st. 1. KZ
ne traži se do osoba, koja primi nagradu ili drugo korist da
posreduje, stvarno i izvrši neku radnju posredovanja. Prema tome ne
treba pobliže biti niti odredjena osoba kod koje treba da se
posreduje. To posve jasno i pouzdano proizlazi iz gramatičkog i
logičkog tumačenja propisa čl. 324. st. 1. KZ, a pogotovo kad se taj
propis usporedi s propisima čl. 324. st. 2. i 3. KZ, iz kojih opet
odredjeno i jasno proizlazi da se za dovršena krivična djela iz tih
propisa traži da je izvršeno posredovanje kod treće osobe. Prema tome
za krivično djelo iz čl. 324. st. 1. KZ uzima se da je izvršeno kad
je subjekt toga djela primio nagradu ili korist da posreduje
korištenjem svog službenog ili društvenog položaja i utjecaja da se
izvrši ili ne izvrši neka službena radnja. Dakle, radnja tog
krivičnog djela ne sastoji se u izvršenom posredovanju, već u
primanju nagrade ili koristi, a svrha tog primanja je da se
posreduje.