TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Spričo nedvoumno ugotovljenih dejstev, da sta prvi obtoženec kot
vodja računovodstva postaje za varstvo rastlin in drugi obtoženec kot
poslovodja kmetijske apoteke za svoj denar, v svojem imenu in za svoj
račun od zasebnikov odkupila zaradi preprodaje določeno količino
blaga, katerega sta nato prodala preko kmetijskih apotek in izkupiček
zadržala zase, je njuno ravnanje treba opredeliti kot kaznivo dejanje
nedovoljene trgovine po 116. čl. KZK, ne pa kot kaznivo dejanje
zlorabe uradnega položaja po 210. čl. istega zakona. Ker je kaznivo
dejanje nedovoljene trgovine po 116. čl. KZK storjeno že s samim
nakupom blaga zaradi preprodaje, ni treba ugotavljati še nadaljnjega
dejanja, to je prodaje kupljenega blaga. Zaradi tega je v danem
primeru povsem nepomembno dejstvo, da sta obtoženca prodala blago
preko kmetijskih apotek.
ORIGINAL:
Kod utvrdjenih i nespornih činjenica: da su prvooptuženi kao šef
računovodstva stanice za zaštitu bilja, i drugooptuženi kao
poslovodja poljoprivredne apoteke, svojim sopstvenim novcem, u svoje
ime i za svoj račun, od privatnih lica kupili utvrdjene količine
odredjene robe radi njene dalje preprodaje, koju su i ostvarili
prodajom trećim licima preko poljoprivrednih apoteka i svu zaradu
uzeli za sebe i svoj račun - radi se o krivičnom delu nedozvoljene
trgovine iz čl. 116. KZK, a ne o krivičnom delu zloupotrebe službenog
položaja iz čl. 210. istog zakona.
Po shvatanju vrhovnog suda, biće krivičnog dela nedozvoljene trgovine
iz čl. 116. KZK ostvareno je i samim nabavljanjem robe u svrhu
preprodaje od lica koje nema ovlašćenja za trgovinu. Stoga, za
ostvarenje tog bića nije potrebno utvrdjivati i daljnu radnju, tj.
prodaju nabavljene robe. Zato u konkretnom slučaju nema nikakvog
značenja činjenica da su optuženi prodaju robe izvršili preko
poljoprivrednih apoteka.