TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Po pravnem pravilu par. 947 nekdanjega ODZ lahko darovalec prekliče
darilo, če po sklenitvi pogodbe zaide v slabe materialne razmere in
je brez sredstev za nujno preživljanje. Da bi uspel s svojim
zahtevkom, morajo biti izpolnjeni naslednji pogoji:
a) da nima oseb, ki bi ga bile po zakonu dolžne preživljati, ali če
jih ima, da nimajo sredstev za njegovo preživljanje;
b) da obdarjenec ni sam v pomanjkanju glede nujnega preživljanja sebe
in svoje družine;
c) da je darilo ali njegova vrednost še v sklopu obdarjenčevega
premoženja.
Glede obsega preklica darila se pravna pravila bivšega ODZ
razlikujejo od pravnih pravil bivšega srbskega civilnega zakonika. Po
paragrafu 947 ODZ ima darovalec pravico do t.i. delnega preklica
darila (lahko prekliče le donose, npr. obresti, in to v obsegu
potrebnega nujnega preživljanja). Po paragrafu 567 srbskega civilnega
zakonika pa se priznava pravica absolutnega preklica, darovalec je
torej lahko terjal vrnitev vsega darila. Povojna sodna praksa se je
razvila v smeri absolutnega preklica.
Pravno pravilo iz paragrafa 948 ODZ se uporablja v primeru skrajne
nehvaležnosti proti darovalcu. Takšna nehvaležnost je podana, če
obdarjenec naklepno povzroči škodo na darovalčevem telesu, časti,
svobodi in premoženju, kar pomeni kaznivo dejanje. Toda to kaznivo
dejanje mora biti tudi po teži takšno, da razumno opravičuje preklic
darila. Vsako kaznivo dejanje še ni razlog za preklic.
Za preklic darila morajo biti torej izpolnjeni že omenjeni zakoniti
pogoji in zelo resni razlogi.
ORIGINAL:
Prema pravnom pravilu paragrafa 947. biv. OGZ-a zakonom je dano
darovaocu da može opozvati darovanje ako se nalazi u teškim
materijalnim prilikama i bez sredstava za nužno uzdržavanje, koje je
nastupilo naknadno po zaključenju ugovora o darovanju, a nema nikoga
tko bi ga po zakonu bio obavezan uzdržavati. Da bi darovaoc uspio u
ovom slučaju, potrebno je da se ispune slijedeće pretpostavke:
a) da nema osoba koje bi ga po zakonu bile dužne uzdržavati ili ako
one postoje, da nemaju sredstava za njegovo uzdržavanje;
b) da daroprimac nije i sam u oskudici u pogledu nužnog uzdržavanja
sebe i svoje obitelji i
c) da se predmet darovanja ili njegova vrijednost nalaze u imovini
daroprimca.
U pogledu opsega opoziva darovanja razlikuju se pravna pravila biv.
OGZ-a i Srpskog gradjanskog zakonika. Naime, po paragrafu 947. biv.
OGZ-a darodavac ima pravo tzv. djelomičnog opozivanja darovanja, tj.
može opozvati samo prinose predmeta darovanja (kamate i dr. i to u
mjeri koja je potrebna za njegovo nužno uzdržavanje. Po paragrafu
567. biv. OGZ darodavcu je priznato pravo apsolutnog opoziva predmeta
darovanja, tj. mogao je predmet darovanja u cijelosti tražiti natrag.
Poratna sudska praksa izjasni se u prilog apsolutnog opozivanja
predmdeta darovanja.
Što se pak tiče primjene pravnog pravila paragrafa 948. biv. OGZ, ono
se primjenjuje u slučaju ako se daroprimac pokaže krajnje nezahvalnim
prema darodavcu a takva nezahvalnost postoji onda kad daroprimac sa
umišljajem nanese povredu njegovom životu, tijelu, časti, slobodi i
imovini.
Sve te radnje daroprimca prema darodavcu treba da predstavljaju
krivično djelo koje se goni, bilo po službenoj dužnosti, ili po
prijedlogu, ili po privatnoj tužbi. Štoviše, nije dovoljno da te
radnje predstavljaju krivično djelo, nego je takodjer potrebno da one
po svom značaju razumno opravdavaju opoziv darovanja. Takvo svojstvo
nema svaka povreda, makar i predstavljala krivično djelo.
Naime, po pravnom pravilu paragrafa 946. biv. OGZ darovne pogodbe se
redovito ne mogu poreči, a sa zakonom predvidjene izuzetke kao što su
oni navedeni i traže se vrlo ozbiljni razlozi.