TFL Vsebine / Pravna mnenja

PREVOD:
Na dejansko zmoto se ne more sklicevati voznik, ki v križišču
enakovrednih cest ne da prednosti vozilu, ki prihaja z njegove desne
strani zaradi tega, ker zmotno misli, da se nahaja na prednostni
cesti. Pravilna razlaga 1. odst. 43. čl. Zakona o temeljih varnosti
cestnega prometa (Ur.l.SFRJ 17/74) izključuje vsako možnost take
zmote. Navedeni predpis natančno, brez vsakih nejasnosti določa, kdo
ima v križišču prednost. Zaradi tega je voznik, ko vozi po
prednostni cesti, dolžan ravnati, kot da bivozil po neprednostni
cesti.
Vsaka drugačna razlaga je v nasprotju s temeljnim namenom prometnih
predpisov, ki je v tem, da se onemogoči udeležencem v prometu, da bi
sami presojali prometne situacije, ker bi to povzročalo negotovost.
ORIGINAL:
Ne može se pozivati na stvarnu zabludu vozač koji na raskršču cesta
istog ranga ne propusti vozilo koje mu nailazi s njegove desne strane
zbog toga što pogrešno drži da cesta kojom se on kreće ima prvenstvo
prolaza. Pravilnim tumačenjem odredbe čl. 43. st. 1. Zakona o
osnovama sigurnosti prometa na cestama (Sl.l.SFRJ 17/74) svaka
mogućnost zablude o tome je isključena. Naime, navedeni propis,
detaljno, ne ostavljajući prostora nikakvim nejasnoćama, regulira
promet na raskršću u vezi s pitanjem tko koga treba na raskršću
propustiti. Prema tome, u dvojbi je li cesta kojom se vozač kreče
cesta s prvenstvom prolaza, vozač je dužan postupiti prema pravilu
koje vrijedi za slučaj kad te prednosti nema.
Svako drugo tomačenje suprotno je osnovnoj intenciji prometnih
propisa kojima se nastoji izbjeći svaka ocjena prometne situacije od
strane sudionika u prometu što vodi prema nesigurnosti.